25.06.2013.

Kupovina televizora, kako izabrati ?

Za Telefonoteku piše: STV Spektar


 

Kupovina televizora danas za većinu potrošača nosi mnogo dilema. Nedoumice potiču od pojave novih tehnologija, novih mogućnosti koje se opisuju nekim uglavnom malo poznatim izrazima i skraćenicama. Razumljivo je i zašto se danas obazrivije pristupa kupovini, obzirom da je cena novih televizora višestruko veća od cena televizora sa klasičnim CRT ekranima. Sa iskustvom ovlašćenog servisa za većinu brendova na našem tržištu, nastojaće mo da Vam pomognemo u izboru, informišući Vas o stvarnim tehničkim mogućnostima, prednostima i manama novih televizora.

Preporuka je da se opredelite ceneći tri važna kriterijuma.

Prvi je svakako izbor tehnološkog rešenja ( Plazma, LCD, LED ), drugi je izbor karakteristika i paketa mogućnosti i koje televizor poseduje (HD, FULL HD, 3D, USB, WIFI, Wifi direct, LAN, SMART, 100-600 hz, 1600 hz BLB,...) i treći a možda najvažniji je kvalitet koji se ogleda u pouzdanosti, procenjenom veku trajanja i mogućnosti servisiranja. Svaki od ova tri kriterijuma zaslužuje pažnju, pa ćemo posebno protumači svaki pojedinačno:

Prvi kriterijum
Izbor tehnološkog rešenja je, na samom početku pre jednu deceniju nosio više dilema nego danas. Velika je bila dilema Plazma ili LCD, iako je i tada prosečno informisanom potrošaču bilo moguće pretpostaviti da ce Plazma ustupiti mesto LCD tehnologiji i njenom novijem LED izdanju. Osnovna razlika između Plazma sa jedne strane i LCD i LED televizora sa druge strane je u načinu dobijanja slike, tj. svetla. Plazma osvetljaj potreban za sliku dobija tihim sagorevanjem fosfora što je slično i starom dobro nam poznatom CRT televizoru. Naravno način pobuđivanja fosfornih piksela je revolucionarno promenjen kod PLAZMA displeja, elektronski mlaz starih CRT televizora je kod PLAZMA displeja nepotreban. Ovo je svakako donelo prednosti i pogledu dimenzija televizora, kao i umnogome smanjenom štetnom zračenju u odnosu na CRT televizor. Ipak je način dobijanja svetla pobuđivanjem fosfora i kod starog CRT televizora i Plazma televizora uslovio je i ograničenje tj. manu nazvanu “burning efekat“. Ona znači da će u situaciji dužem izlaganju ekrana statičnoj slici, fosfor na intenzivnom belim detaljima statične slike progoreti, i načiniti trajno oštećenje displeja.
Iako su kod Plazma tehnologije primenjeni efekti koji imaju za cilj da tu manu minimizuju nikad nisu uspeli da tu manu i otklone, već samo da unekoliko ublaže, pa možete pažljivim čitanjem garantnih uslova videti da oštećena displeja prouzrokovana dugotrajnim (nekada čak i samo višesatnim) izlaganjem statičnoj slici sa intenzivnom belim detaljima nisu pokrivena garancijom. Uz ovu manu Plazma je veliki potrošač struje, i veliki izvor toplote u stanu. Osim toga i same elektronske komponente su povećanim zagrevanjem ugrožene i samim tim zahtevaju vrhunski kvalitet kako bi odolele velikoj disipaciji toplote duži vremenski period. Njene prednosti u pogledu jačine osvetljaja i vernosti reprodukcije boja nisu bile dovoljne da kompenzuju prethodno pomenute mane, pa je broj Plazma televizora na tržištu veoma mali. Jedina namena koja i danas može opravdati kupovinu Plazma televizora, je potreba da se televizor postavi na mestu izuzetnog intenzivnog svetla (dnevnog obično). Primer su holovi nekih institucija sa velikim staklenim površinama, gde je dnevno svetlo takvog intenziteta da skoro u potpunosti onemogućava gledanje na LCD i LED televizorima. LCD i LED-LCD televizori su po osnovnom načinu dobijanja slike istovetni. Najlakše je shvatiti način dobijanja slike kod LED ili LED kao analogiju svetlećoj reklami, gde je sadržaj slike odštampan na providnom pleksiglasu prosvetljen svetlom sa zadnje strane dobijenim iz fluoroscentnih CCFL sijalica. Naravno kod LCD i LED televizora umesto providnog pleksiglasa imamo displej načinjen od mnogo ćelijica (piksela) tečnih kristala koji se upravljaju jednosmernim naponom u skladu sa promenama u sadržaju slike snimljenog signala. Na ovaj nacin oni čine filter kroz koji pozadinsko osvetljenje dolazi do našeg oka. Zavisno od toga da li se LCD panel prosvetljavaju fluoroscentne CCFL cevi ili LED diode, televizori se zovu LED ili LCD. Iako su nam dilemu koji od ova dva tipa televizora treba kupiti unapred rešili proizvođači koji zaustavljaju proizvodnju LCD televizora i nastavljaju sa proizvodnjom LED televizora ipak ćemo nešto reći o tome šta nam donosi novi način prosvetljavanja displeja kod LED televizora.

Prednosti LED načina prosvetljavanja panela su manja potrošnja struje,manja disipacija toplote, mogućnost brzog uključenja i isključenja. Ove osobine LED pozadinskog osvetljenja mogu učiniti televizor tanjim, štedljivijim i sa smanjenom disipacijom toplote. Na žalost to ne znaci da svi LED televizori poseduju te osobine. Postoje cetiri vrste LED televizora IOL (integrisana optička sočiva , IOP (integrisane optičke ploče), EDGE ( ivično pozicionirane LED diode ) i DIRECT LED. IOL paneli poseduju veliki broj LED dioda pozicioniranih ravnomerno čitavom površinom, ovo je najskuplji i najbolji način osvetljavanja panela. Omogućava tanak televizor, dobro prosvetljen i sa mogućnošću isključivanja pojedinih dioda u skladu sa sadržajem tamnih detalja u kadru i time dodatnu uštedu električne energije. IOP je rešenje sa malim pravougaonim pločama koje su ravnomerno raspoređene čitavom površinom panela a svaka od tih ploča je po ivicama prosvetljena LED diodama. I ovo rešenje omogućava dobar osvetljaj i kontrolu svetla u skladu sa sadržajem slike ali naravno ograničeno veličinom ploča. Ova dva panela se komercijalno kriju iza naziva FULL LED i nažalost veoma su skupi pa su našem tržištu zastupljeni u veoma malom broju. Najviše prodavani su televizori sa EDGE LED displejima. To su televizori koji nemaju osvetljenje raspoređeno po čitavoj površini panela nego samo po gornjoj i donjoj ivici panela. To omogućava da televizor bude veoma tanak ali i značajno slabijeg osvetljenja od LCD televizora. Naravno nemaju mogućnosti isključivanja dioda u skladu sa manjim tamnim detaljima slike,nego samo u skladu sa ukupnom promenom svetla u kadru. Takvim načinom uštede energije se čine i gruba narušavanja kvaliteta slike. Na ovakvim televizorima se pri uključenoj eko kontroli za uštedu energije, u toku tamnih kadrova ce se ukupno pozadinsko osvetljenje smanjiti toliko da ce i sam meni biti manje osvetljen pa cak i teško čitljiv. DIREKT LED je najnoviji način prosvetljavanja panela i nažalost najlošiji. Ovi se paneli osvetljavaju sa malim brojem dioda postavljanim sa zadnje strane displeja. Kako bi se izbegla gruba vidljivost zona jačeg osvetljenja u koncentričnim krugovima naspram LED dioda,one su se morale odmaknuti nekoliko santimetara iza panela. To je uslovilo i veću debljinu ovih televizora približno kao kod LCD televizora. Na ovakvim panelima možemo pohvaliti samo cenu. Po kvalitetu slike značajno zaostaju za LCD televizorima. Generalno LED televizori imaju i ograničenje, tj. manu u odnosu na LCD televizore a to je siromašnija spektralna karakteristika LED dioda u odnosu na fluoroscentne sijalice (CCFL). Indeks vernosti reprodukcije boja fluoroscentnih sijalica može biti i do 98 što je veoma blizu svetlosti obične inkadescentne sijalice,a vernost reprodukcije boja LED dioda ne prelazi 85. Zaključak koji se nameće je da na žalost prelazak na proizvodnju LED panela nije doneo samo prednosti nego i ozbiljne mane. Ako danas želimo televizor sa kvalitetnom slikom koja ne zaostaje za LCD televizorima neophodno je da izdvojimo mnogo više novca i odaberemo jedan od kvalitetnijih LED displeja svakako ne slabiji od EDGE LED.

Drugi važan kriterijum za izbor televizora prilikom kupovine svakako jesu njegove mogućnosti. Svakako najznačajnija osobina i napredak u odnosu na CRT televizore je velika rezolucija. To se razlikuju HD televizori sa rezolucijom 1366:768 i FULL HD televizori sa rezolucijom 1920: 1080. Prostim množenjem lako je zaključiti da je na FULL HD televizorima broj detalja koje možemo videti dvostruko veći od HD televizora što je velika razlika u oštrini i detaljnosti slike. Naravno ovu prednost možemo videti tek ako se na televizor priključi signal odgovarajuće rezolucije. HD signal imamo u HD paketu kablovskih operatera i u Srbiji se može videti isključivo uz plaćanje pretplate i uz odgovarajući dekoder kablovskog operatera. FULL HD signal nemamo u ponudi kablovskih operatera. On postoji sa satelita uz naravno odgovarajući risiver, ili sa računara ili "blu-ray" diska. Svima lako dostupan izvor slike i većeg kvaliteta od FULL HD a su fotografije, ako znamo da je FULL HD slika rezolucije od oko 2 Mega piskela a fotografije sa svih fotoaparata su višestruko vece rezolucije. U slučaju izbora HD ili FULL HD egzaktna razlika opisana brojem piksela je zaista i vidljiva i kao srazmerna razlika u kvalitetu slike. Na žalost mnoge druge karakteristike i cak brojčano opisane imaju isključivo marketinšku vrednost a korisniku ne donose ništa. Jedna od takvih brojčana vrednost brzine odziva displeja. Brzina odziva displeja vreme za koje taćka (piksel ) LCD i LED LCD displeja mogu da promene svoje stanje iz neosvetljenog detalja slike crnog do belog i nazad do crnog. Naime, električna pobuda samog piskela je skoro trenutna ali viskozitet i gustina samog tečnog kristala onemogućava i trenutnu reakciju samog piksela, pa je zato ovo vreme nije zanemareno i predstavlja ograničenje LCD i LED LCD tehnologije. Problem je što proizvođači uz vreme odziva izraženog u milisekundama često u zagradu stave i " G to G " ( gray to gray), a što znaci da je nije vreme od crnog do crnog "B to B" (black to black) nego vreme od sivog do sivog. Ako znamo da su između crne i bele sve nijanse sivog, onda je jako teško reci odakle počinjemo merenje i gde ga završavamo, pa takva brojčana vrednost ima samo marketinšku vrednost. Zato ne treba dozvoliti da nas ovaj podatak opredeli. Druga česta zabluda je da je slika sa osvežavanjem od 600 hz kvalitetnija od slike sa postojećih 50 hz osvežavanja. Na žalost signal koji možemo da primimo i u SD FORMATU (PAL FORMAT) i HD formatu, čak i sa "blu-ray" diskova dolazi sa frekvencijom osvežavanja od 50 ili 60 frejmova. Da bi televizori mogli da reprodukuju sliku od 50 Hz sa osveženjem od 100 Hz, neohodno je da u realnom vremenu analizom dve susedne slike kreiraju jednu dodatnu sliku aproksimacijom. Ovo omogućava da se sakrije razmazivanje prilikom brzih pokreta p, ali pri tom cini i malu štetu izvorno snimljenom signalu. Kada televizor treba da reprodujuje isti signal u 200 Hz frekvenciji osvežavanja, potrebno je da između dve realne slike kreira dodatne tri slike koje su dobijene aproksimacijom (analizom dve susedne slike ), što je vec veoma ozbiljno oštećenje izvorne (snimljene ) slike, a ako treba da reprodukuje sliku od 600 Hz od izvornih 50, potrebno je da kreira jedanaest aprosimativnih sto je veliki problem. Ovakvo veštačko povećavanje frekvencije osvežavanja bez snimljenih signala u toj frekvenciji , ne samo da ne doprinosi kvalitetu slike nego je i značajno oštećuje. Vlasnici ovakvih televizora na sreću imaju mogućnost da u korisničkom meniju isključe "tru motion" efekte ili ih smanje na prihvatljivih 100 Hz. LED televizori imaju mogućnost brzog isključivanja i uključivanja pozadinskog osvetljenja ( kod LCD a je to nemoguće zbog sporosti startovanja fluoroscentnih sijalica),što takođe može pomoći pri reprodukciji slika sa brzim pokretima a da pritom ne kvari izvorno snimljeni signal. Na žalost i ovde se mogućnost detaljiše brojem izraženim u hercima koji se kreće od 400 Hz do cak 2500 Hz, a na žalost ne znaci da je to i stvarana frekvencija pozadinskog osvetljenja. Proizvođači i ovaj broj koriste u marketinške svrhe objašnjavajući da je kombinacijom povećavanja frekvencije interpolacijom (dodavanjem aproksimativnih slika) i frekvencijom treperenja pozadinskog osvetljenja, uz digitalnu obradu dobijen rezultat koji je adekvatan efektu slike sa 1600 ili cak 2500 Hz. Pa je i ta brojna vrednost slična "feels like" temperaturi vazduha u vremenskoj prognozi, a ne kao podatak. Brojne su funkcije koje se odnose na mogućnosti priključivanja na sam televizor žičnim i bežičnim načinima, kao i na mogućnost reprodukcije sa eksternih medija. HDMI je digitalni nacin žičnog povezivanja i prenosi i sliku i ton, pa se koristi za povezivanje svih novih uređaja, zato je dobro da televizor ima više ovakvih priključaka.Ako želite da Vaš televizor povežete sa bežičnim WiFi načinom proverite da li uređaj koji želite povezati ima DLNA sertifikat, ili Wifi direct mogućnost. Mogućnosti pretraživanja interneta sa samog televizora značajno podižu cenu a ipak još uvek zaostaju od mogućnosti koje nam za tu namenu pruža računar. Najkorisnije je jednim HDMI kablom ili Wifi Displej funkcijom povezati televizor sa računarom što će Vam za najmanje ulaganje pružiti najviše mogućnosti. Mogućnost reproducije 3D slike na žalost neće Vas obradovati kao reproducija FULL HD slika i filmova iz više razloga. Osnovni leži u načinu na koji mi vidimo treću dimenziju tj. dubinu prostora.

Čovek kao i sve grabljive životinje ima dva oka pozicionirana napred a ne sa strane, pa se analizom slike koje nam za isti predmet daje levo i desno oko u mozgu stvara procena o daljini predmeta tj. dubini. Da bi u ravni televizora mogli da doživimo iluziju treće dimenzije potrebno je da se materijal snimi sa dve kamere na rastojanju oko 7 cm koliko je razmak između dva oka pa da se na samom televizoru posebno prikaže slika za levo i posebno za desno oko. Ovo se postiže naočarima (polarizacione i aktivne ) ili prizmama.
U svakom slučaju tako dobijen efekat je vidljiv cak i prenaglašen ali je još uvek bleda kopija prirodnog mehanizma. Postoje i tehnički loše strane kao što su snižavanje rezolucije slika za levo i za desno oko na HD rezoluciju, kao i preklapanje te dve slike nazvano crosstalk efektom koje cini štetu od oko 1 posto. Nemoguća misija je želja gledaoca da na ekranu vidi nešto što nije bilo u fokusu kamere (dve kamere), pošto mogućnost interaktivnog izoštravanja u skladu sa našom željom, kao što to rade sočiva oka nisu još ni u naučnoj fantastici. Eto razloga zašto su proizvođači 3D uređaja sponzorisali snimanje filmova kao što su Avatar i KungFu panda u kojima ima mnogo animacije pa je i nerealnost 3D efekta manje uočljiva. Ukratko zaključak da je 3D efekat je dobar za kratkotrajno impresioniranje nekoga povodom nečega a ne i za dugotrajno gledanje televizijskih sadržaja. Efekti konverzije 2D signala u 3D su veoma gruba simulacija pa nikako ne treba da Vas opredeljuju kao nekakva korisna mogućnost. Kako je u Srbiji još od marta prošle godine počeo da se emituje digitalni signal po čitavoj teritoriji dobro je znati da li televizor koji kupujete ima mogućnost prijema takvog signala. Na žalost sistem signala u kome se emituju programi od marta prošle godine nije DVBT kao što je godinama emitovano u eksperimentalne svrhe sa Čota i Avale, nego je promenjen u DVBT 2.Ovo praktično znači da je momentu kada je sistem promenjen na DVBT 2 svima u Srbiji bilo onemogućeno gledanje tog signala pošto se u tom momentu na tržištu nije mogao naci ni jedan televizor sa ugrađenim DVBT 2 prijemnikom. Danas posle više od godinu dana postoje televizori koji imaju ugrađen DVBT2 prijemnik ali su i dalje veoma retki. Od A brendova nije ni bilo realno očekivati da ce ubrzo organizovati proizvodnju sa DVBT2 prijemnikom zbog potreba Srpskog tržišta. I danas televizori sa zvučnim imenima se prodaju bez DVBT 2 prijemnika izuzev skupih modela. Ipak danas se mogu naći i jeftiniji modeli sa domaćim robnim markama koji imaju ugrađen DVBT 2 prijemnik pa je to naročito važno korisnicima koji nemaju kablovsku nego žele ili moraju da gledaju televizijski program putem zemaljske antene.

Treći važan kriterijum je kvalitet i pouzdanost uređaja, kao i mogućnost njegovog servisiranja. Teoretski vek LCD i LED je deklarisan na od 50000 sati što bi trebalo da znaci da mogu trajati i dvadeset i više godina. Na žalost sigurno je da nećemo moći računati na naš novi televizor ni približno toliko. Osnovni razlog je obezbeđivanje delova potrebnih da bi se održali u ispravnom stanju na neki duži vremenski period. Bitna je razlika u odnosu na klasične CRT televizore u tome što su novi LCD televizori sastavljeni od nekoliko visoko integrisanih ploča koje je samo u malom procentu moguće popraviti zamenom komponenti, nego se cesto moraju zameniti. Problem je u tome što se takve ploče mogu proizvoditi po razumnim cenama samo u ogromnom tiražu koji jedino može obezbediti proizvodnja za prvu ugradnju. Proizvodnja u malim tiražima za potrebe servisiranja je nemoguća (neisplativa) isto koliko i štampanje jednog primerka dnevnih novina. Cena naknadno proizvedenih delova bi bila nezamislivo visoka. Problem dodatno pogoršava i činjenica da su interesi velikih proizvođača, okrenuti ka manjem veku trajanja kako bi se stvorila potreba za češćim kupovanjem i time povećala proizvodnja. Izlazeći u susret proizvođačima zakonodavstvo nama referentne EU je ukinulo obavezu proizvođača i uvoznika o obezbeđivanju rezervnih delova u toku najmanje sedam godina, i zadržala jedino obavezno servisiranje u garantnom roku a to je svega dve godine. Ulazak Hrvatske u EU uslovljen je i usklađivanjem zakona vezanih za obavezu proizvođača ili uvoznika o obezbeđivanju rezervnih delova. Sasvim izvesno ovakva promena zakona čeka i Srbiju. Na žalost ovakvu tendenciju ne mogu promeniti ili otkloniti njene posledice angažovanja malih kompanija na obezbeđivanju kakvog takvog lagera delova ali donekle mogu ublažiti problem. Zbog toga je naročito važno izabrati proizvod koji je visokog kvaliteta i pouzdanosti. Kupovina starog dobrog proverenog brenda na žalost nije ispravna logika. Pojavom novih tehnologija umnogome su se promenili i lideri u proizvodnji televizora.

Kao i velika većina izuma koje su promenile život na planeti i ova potiče iz najmoćnije zemlje sveta, pa je i odabir prizvožača koji ce snadbevati kontinente i regione proizvodima sa novom tehnologijom u skladu sa njenim strateškim interesima. Tako da logika kupovanja proizvoda od tradicionalno kvalitetnih Japanskih i Nemačkih proizvođača više na žalost nije dobra. Nemački proizvođači više ne postoje, a mnogi Japanski su pojavom novih tehnologija ostali u drugom planu iza Južno Korejskih proizvođača. Dobar nacin da se izabere brend su forumi na internetu kao i informacije od ovlašćenog servisera. U deset godina postojanja LCD televizora na našem tržištu nije se mogao dati univerzalan odgovor na pitanje koji je brend najbolji iz prostog razloga što je svake godine bilo promena. Što se tice uređaja koji nose ime neke domaće robne marke, ili neke robne marke kreirane u našem okruženju važno je znati da se njihov kvalitet ne može ceniti na osnovu zvučnosti imena. Kvalitet isključivo zavisi od fabrike u kojoj je takav uređaj proizveden a nikako do imena robne marke. Fabrike koje proizvode uređaje kao OEM tj. sa imenom u skladu sa zahtevom kupca nalaze se u Kini i Turskoj. Ne postoji ni jedan Evropski proizvođač! Nekoliko tih fabrika zaslužuje svako poštovanje ali na žalost veći broj ne zaslužuje trošenje novca na njihove proizvode. Svakako je dobro od trgovca zatražiti podatak gde je uređaj napravljen, pri tom očekujući odgovor sa imenom fabrike u Kini ili Turskoj. Takav ce Vam podatak omogućiti da na internetu proverite reference samog proizvođača. To je potreban uslov da se Vaš uređaj može servisirati ali nije i dovoljan. Drugi je referenca samog domaćeg uvoznika ili distributera u smislu organizovanosti post prodajne podrške. Postoji mnoštvo televizora na našem tržištu za koje Vam trgovina u kojoj ste kupili, uvoznik ili ovlašćeni servis ne mogu odgovoriti ni na takav banalan zahtev kakav je kupovina rezervnog daljinskog upravljača. Svakako je bolje sve ovo proveriti pre kupovine kako se ne bi posle neprijatno iznenadili.

* Nadamo se da će Vam neke od ovih preporuka koristiti, pisane su sa željom da Vas što realnije informišemo kako bi se smanjila mogućnost da izabrani televizor ne ispuni vaša očekivanja. * STV Spektar Novi Sad